U gradovima i opštinama prosečno se godišnje u zakonske okvire uvede oko 300 zahteva za legalizaciju bespravno podignutih objekata, a s obzirom da takvih predmeta ima oko 7.000 legalizacija bi mogla da potraje desetak godina, ocenjuje NALED.
Naime, u analizi koju je uradio NALED, navodi se da je najčešće od stotinak zaposlenih u opštinama i gradovima tek šestoro angažovano na poslovima legalizacije, što se smatra nedovoljnim da se čitav posao završi do 2023, kako je planirano.
Potpredsednik Saveza za imovinu i investicije u NALED-u i osnivač i vodeći partner u kancelariji „Vuković i partneri“ Dejan Vuković kaže da prosečan grad ili opština za mesec dana uspe da legalizuje tek 24 objekta i da na svakog zaposlenog dođe više od 1.100 aktivnih predmeta.
„Uprkos tome, broj rešenih predmeta od kad je 2015. godine donet novi zakon nije mali i gotovo 225.000 vlasnika ozakonilo je svoje objekte. Međutim, moramo da ubrzamo proces, novi predmeti stalno pristižu s obzirom na to da nelegalna gradnja nije stala“, istakao je on.
Gotovo 70 odsto divlje gradnje otkrije se tako što se objekat vidi na satelitskim snimcima katastra.
Tek svaki peti predmet nastane zato što vlasnik sam odluči da prijavi nelegalnu gradnju i podnese zahtev za legalizaciju, dok oko šest procenata predmeta bude uspostvaljeno tek nakon rešenja o rušenju.
NALED ukazuje da samo 38 procenata lokalnih samouprava legalizaciju obavlja u okviru posebnih odeljenja i navodi da su uz manjak zaposlenih problem i materijalni kapaciteti jer dve trećine opština i gradova nema poseban softver preko kojeg sprovodi postupak ozakonjenja.
Problem su i nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nezainteresovanost vlasnika, visoki troškovi i komplikovana regulativa.
„Lokalne samouprave ukazuju na to da bi mogle da ubrzaju rešavanje ukoliko nađu načn da zaposle još ljudi na poslovima ozakonjenja, a pomogla bi i digitalizacija procedura. Kada je reč o odsustvu volje vlasnika da nelegalni objekat prijave i ozakone, njih je moguće stimulisati kroz smanjenje iznosa taksi, kao i obima propisane tehničke dokumentacije“, ističe Vuković.
Istraživanje NALED-a rađeno je na osnovu ankete, koja je obuhvatila 105 odgovora lokalnih samouprava, a anketirane su opštine iz Šumadije i zapadne Srbije kao i iz Južne i Istočne Srbije.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay.com
