Pobednik ovogodišnjeg Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju je inovacija biorazgradivi stiropor “Biosporin” beogradskog tima “Soma”, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Na Takmičenju su učestvovala 142 tima, a ukupan nagradni fond bio je šest miliona dinara.
Timu “HelikoStop” iz Novog Sada, pripalo je drugo mesto sa inovacijom “Herbeliko”, a treće valjevskom “Zanusu” za “Inovativnu produkcijsku robotiku”.
Četvrto mesto pripalo je timu “Protivpožarni” iz Kragujevca za inovaciju “Proizvodnja ekspandirajućeg materijala za pasivnu zaštitu”.
Među ostalim nagrađenim timovima su “Prim” sa inovacijom “Ozon” iz Krnjeva kod Velike Plane, novosadski “Enerdži puls”, sa inovacijom “CurrentProfiler, Thermal Cube, Encoder Shield”.
Održivo rešenje koje đubri zemljište
Nikola Stanojević, sa svojim timom, u okviru kompanije White Lemur, radio je na projektu SOMA (soma.eco), koji je podržao Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije, u kojem od poljoprivrednog ili industrijskog otpada i specijalne kulture gljive pravi biorazgradivi materijal, biosporin, pisao je portal Klima101.
Biosporin može da zameni ekspandirani polistiren, poznatiji kao stirpor, koji se ne reciklira i koji je jedan od glavnih izvora mikroplastike.
„Nama je primarni cilj da smanjimo zagađenje planete i smatramo da to može da se uradi samo ako se utiče na veliku industriju koja je veliki zagađivač, te smo se tržišno fokusirali na upotrebu biosporina za jednokratna potrošna pakovanja. Imamo ambiciju da ovakav materijal, bilo da je naš ili tuđi, u potpunosti zameni pakovanja od stiropora, tanjire za ishranu, kutije za hranu i slično, jer bi to smanjilo zagađenje mikroplastikom za preko 30 odsto’’, rekao je Nikola za Klima 101.rs.
„U okviru Akademije za cirkularnu ekonomiju pri Privrednoj komori Srbije, koju smo pohađali, rađeno je nekoliko analiza izvora zagađenja, a kao najveći zagađivači u našoj sredini identifikovani su, između ostalog, polistireni i jednokratna pakovanja od polistirena (stiropora prim. autora), jer se on ne reciklira’’, navodi Nikola i dodaje:
„To je jedna od retkih vrsta plastike koja apsolutno ne može da se reciklira. Stiropor se spaljuje i proizvodi gasove staklene bašte ili se baca na deponije, odakle se onda ispira u mikroplastiku, koja ulazi u našu pijaću vodu, a potom u sve organizme. Zato smo odlučili da se bavimo razvojem materijala koji bi zamenio i sprečio taj jedan, veći izvor zagađenja’’.
Biosporin se ne proizvodi u klasičnom smislu reči, već se gaji, tako što se poljoprivredni otpad, koji se inače u Srbiji uglavnom spaljuje i na taj način doprinosi aerozagađenju, prerađuje, steriliše i reguliše specijalnom vrstom gljive. Ta gljiva raste kroz otpad koji može da se ukalupi u bilo koji oblik, a kada gljiva „pojede’’ otpad, dobija se biosporin željenog oblika.
„U zavisnosti od toga kakve su potrebe potrošača, kakvi su uslovi i sa kojim materijalima radimo, može da se uzgoji ogromna paleta oblika i kvaliteta, možemo da proizvedemo izolacione panele, akustične panele, jednokratna pakovanja, tvrđa pakovanja, kompozitne materijale, jako čvrste materijale, jako meke materijale, sve to može da generiše ta jedna ista gljiva iz različitih vrsta otpada i pod različitim uslovima’’, pojašnjava Nikola.
Najvažnija osobina biosporina jeste biorazgradivost. U prirodnim uslovima kada je u kontaktu sa bakterijama iz zemljišta i u prisustvu visoke vlage, ovaj materijal se raspada za 3 do 6 meseci, pri čemu za sobom ne ostavlja nikakav čvrsti otpad, već nitrite, kao i fosfor i kalijum u vidu soli. Zbog ovih osobina, biosporin može da se koristi kao zamena za organsko đubrivo, što je i potvrdila studija sprovedena na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Takmičenje održano onlajn
Ovogodišnje finale, zbog pandemije, održano je preko onlajn platforme, a ne u studiju Radio televizije Srbije kao ranijih godina.
Šestočlanom žiriju predsedavala je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Marijana Dukić-Mijatović.
U žiriju su bili Vesna Damjanić, urednica RTS-a, Radojka Nikolić, urednica časopisa Ekonometar i Biznis, Miloš Andrić, vlasnik biznis inkubatora “Inokoa”, Marija Gnjatović, član pobedničkog tima Unitrih za 2019. godinu i Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta.
Takmičenje je organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Tehnološko-Metalurškim fakultetom iz Beograda, Privrednom komorom Srbije i Radio televizijom Srbije.
Foto: Soma.eco
