Pored velikih početnih ulaganja, izdavanje malih magacina ne zahteva velike troškove održavanja i investicija se brzo isplati, ocenjuju sagovornici magazina Biznis i finansije. Dva velika razloga za rast tog biznisa su prelazak na rad od kuće i nedostatak podruma u novim zgradama.
„Naše iskustvo pokazuje da je ovaj posao isplativ, jer troškovi poslovanja nisu veliki, a ne zahteva ni veliki broj radnika“, objašnjava Zoran Stajić, vlasnik „Toro Box-a“, najveće firme u Srbiji koja se bavi tom vrstom iznajmljivanja.
Prema njegovim procenama ulaganja u taj posao isplate se nakon pet ili šest godina, mnogo brže nego investicija u iznajmljivanja stana. Stajić dodaje i da su davali u zakup velike magacine, dok danas iznajmljuju 200 malih, a još 800 je u pripremi.
Naglašava da je za početna ulaganja neophodno od milion do dva miliona evra, dok je cena iznajmljivanja od 50 evra, pa naviše.
„Za sada, najčešći klijenti su nam ljudi koji se sele ili renoviraju stanove, pa kod nas ostavljaju nameštaj“, kaže Zoran Stajić.
Neki od klijenata su bili iz pogrebnih preduzeća, zatim ljudi koji su u klimatizovanim mini-magacinima čuvali skupa vina i kubanske cigarete, ali i klijenti koji su se bavili onlajn prodajom.
„Sve stvari u našim magacinima su sigurne jer pravimo spiskove kada i šta ulazi i izlazi i sve proveravamo pred klijentom. Takođe, osiguravamo i od krađe i poplava“, kaže Filip Savić, direktor firme „Skladištenje stvari“.
Kaže da imaju dosta klijenata koji rade onlajn, kao i da najmanji magacin, gde može da se smesti 45 kutija košta 15 evra mesečno. Među klijentima su često i kafići i restorani koji tu čuvaju svoje letnje bašte, ljubitelji oldtajmera.
„Cena izdavanja malih magacina iznosi od 50 do 150 evra mesečno, i ljudi najčešće uzimaju na mesec ili dva. Dešava nam se i da ostave stvari i posle toga se više nikada ne pojave, ali to bacamo“, kaže vlasnik firme „Selidbe-Stošić“, Dragan Stošić.
Kaže da su im 60 odsto klijenata privatna lica koja kod njih čuvaju kompletan nameštaj, belu tehniku.
„Danas je izgradnja stanova takva da nema ni ostave ni podruma i gde onda ljudi da čuvaju stvari koje im trebaju, ali ne svakodnevno“, objašnjava vlasnik firme „Rent a Box“ Ivan Božović .
Cena je kako naglašava 10.000 dinara mesečno za magacin u formi brodskog kontejnera od 14 kvadrata.
Prema njegovoj proceni ovakva vrsta biznisa, u našoj zemlji, mogla bi da zaživi i postane masovnija za tri do pet godina.
Na početku je važno kupiti zemlju, najmanje 10 ari i to na dobroj lokaciji, gde mogu da priđu viljuškari i veći kamioni, a zatim treba nabaviti „kontejnere“ koji su mini-magacini i čija cena zavisi od veličine i kvaliteta.
Dok je kod nas ova vrsta posla još „u pelenama“, statistika pokazuje da svako deseto domaćinstvo u Americi iznajmljuje dodatni prostor za odlaganje stvari. To, zapravo, podrazumeva iznajmljivanje manjeg skladišta, i procenjuje se da ih širom Amerike ima više od 48.500. Kompanije koje se bave iznajmljivanjem i održavanjem „privatnih skladišta“, u zbiru inkasiraju oko 24 milijarde dolara na godišnjem nivou. U Poljskoj je jedna firma, od ove vrste biznisa, napravila i franšizu. Naime, iako „Kangu Self Storage“ nije jedina kompanija koja se bavi iznajmljivanjem skladišta u Poljskoj, ipak je među prvima uvela mogućnost davanja franšize.
„Ovaj sektor još uvek nije zasićen. Postoji samo nekoliko kompanija u Poljskoj koje se bave istim poslom, tako da konkurencija nije jaka. Međutim, većina stanovnika još uvek nije svesna da ovakva usluga postoji. A znamo da potrebe ima, jer svakodnevno dobijamo veliki broj upita za partnerstvo“, rekao je Pšemislav Guvčevski, direktor „Kangu Self Storage“.
