Lokalne samouprave u prošloj godini obradile su gotovo 100.000 zahteva za gradnju, od čega je 85% pozitivno rešeno. Najuspešniji gradovi u izdavanju građevinskih, upotrebnih i drugih dozvola su Čačak, Sremska Mitrovica i Sombor, a među opštinama prva tri mesta zauzimaju Odžaci, Sopot i Bačka Topola, pokazala je analiza NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam, na osnovu podataka iz sistema za podnošenje elektronskih prijava u APR.
Uspešnost je merena uzimajući u obzir broj rešenih i pozitivno rešenih predmeta. Podaci govore da većina uspeva da poštuje zakonske rokove i pozitivno odgovori na zahteve, ali ima i onih koji zaostaju za prosekom, pa se tako na začelju liste nalaze gradovi Beograd, Novi Pazar i Niš i opštine Novi Beograd, Čukarica i Zemun sa visokim procentom odbačenih zahteva.
– NALED je kao učesnik u izradi Zakona o planiranju i izgradnji i softvera za elektronske građevinske dozvole, tokom prethodne dve godine u saradnji s Ministarstvom građevinarstva organizovao obuke za 5.000 službenika. Kako bismo nastavili podršku, 28. marta organizovaćemo info dan za sve lokalne samouprave koje nailaze na probleme u sprovođenju objedinjene procedure i žele da uhvate korak s najboljima – kaže predsednik NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam Gojko Vrcelj.
Kada se posmatra brzina izdavanja dozvola u 2018, najefikasnija je bila opština Novi Kneževac, koja taj dokument izdaje u proseku za jedan radni dan, uz Čačak i Kikindu (tri dana). Sa druge strane, Beograd i Novi Sad izdvajaju se kao najsporiji među gradovima u izdavanju građevinskih dozvola sa prosečnih 27, odnosno 25 radnih dana, dok je opštini Bela Crkva potrebno skoro dvostruko više.
Ti podaci utiču i na slabiji rezultat i probijanje zakonskih rokova kada se posmatra republički prosek. Tako zakon propisuje rok od 25 dana za izdavanje lokacijskih uslova, dok je prosek na nivou cele Srbije 28 dana. Za dobijanje građevinske dozvole rok je pet dana, ali je republički prosek osam, dok je kod izdavanja upotrebne dozvole prosečno vreme sedam dana, a zakon propisuje pet.
Efikasnost procedure izdavanja građevinskih dozvola je jedna od 10 kategorija koje ocenjuje Doing business izveštaj Svetske banke, a uspešnost zemalja zavisi od uslova poslovanja u glavnim gradovima. Na listi za 2019. Srbija je pala u ovoj kategoriji sa 10. na 11. mesto u svetu i iako to i dalje predstavlja izuzetan rezultat postoji bojazan da bi moglo da dođe do većeg pada u narednom izveštaju zbog čega je potrebno podržati Beograd da unapredi svoje procese i procedure.
Prioriteti Saveza za imovinu i urbanizam u 2019.
Godišnji izveštaj o izdavanju građevinskih dozvola u Srbiji predstavljen je na sednici Saveza za imovinu i urbanizam NALED-a. Ovom prilikom usvojen je i izveštaj o ključnim rezultatima i aktivnostima Saveza u prošloj godini, među kojima se ističe učešće u reformi katastra i uspostavljanju eŠaltera za upis nepokretnosti, kao i unapređenju niza sistemskih zakona – o stečaju, privrednim društvima, planiranju i izgradnji, naknadama, založnom pravu, porezima na imovinu, poreskom postupku i dr.
U skladu sa odlukom članova, u 2019. Savez će se fokusirati na dalju reformu katastra u domenu pojednostavljenja poreskih prijava, kao i na unapređenje postupka priključenja na struju i izvršenja ugovora, što su dve oblasti koje meri Doing business i gde Srbija najviše zaostaje za dobrom poslovnom praksom. Cilj je i unapređenje postupaka komasacije, restitucije, konverzije i eksproprijacije.
